Nataša Jovičić (1979.) iz Novog Sada, poznata pod imenom svog brenda Lutkart, doslovno je samoinicijativno izgradila status modne dizajnerke. Nakon završene srednje hemijske škole, bez formalnog obrazovanja na polju primenjenih umetnosti, odrastala je fascinacinirana likovnim stvaralaštvom kao takvim, uz neizostavni slikarski input s očeve strane, kao i šire okruženje koje je podsticalo na traganje za prepoznatljivim stvaralačkim stilom. Zaintrigiranost dizajnom tekstila ju je, paralelno sa časovima vajarstva, uputila na tkanje kao “institucionalizovan” izraz (Udruženje tkalja Novi Sad; “Atelje 61”) i prve izložbe. Nedugo potom će se, ponovo na tragu genetskih predispozicija (obe bake krojačice), Nataša prepoznati u redizajnu odeće inspirisanim pop-art nasleđem i underground kulturom sedamdesetih, i dalje stojeći na poziciji neformalne stvaralačke prakse. Već je u ovoj fazi značajan impuls zadala eksperimentalna radoznalost, potreba za spajanjem nespojivog, bilo da je ono u opisu “stila” ili konkretnih materijala. Sledeći korak bio je rad na profilisanju, uslovno rečeno, samostalne komercijalne delatnosti. Potreba za etiketiranjem ove, njenim rečima, “radionice za maštanje garderobe“ i kreiranjem imena brenda koju bi zahtevalo tržište, zadala je još jedan od izazova na koji je trebalo odgovoriti u odgovarajućem maniru. Naravno da kroz radionicu osim potencijalnih mušterija i klijenata prolaze i brojni saradnici – od dizajnerki nakita, krojačica, preko fotografa i modela – dok popularni showroom u Dunavskoj ulici i sam više nalikuje umetničkoj instalaciji, filmskom enterijeru s postavkom hipnotišućeg šarenila odevnih predmeta; od helanki, šorčeva i kupaćih kostima, preko tunika do svečanih haljina, kaputa i pozorišnih kostima. Poseban akcenat bi mogao biti na stilu promocije. Već se tradicionalno preferiraju modni performansi u saradnji sa glumicama, balerinama i plesačima, od onih opskurnijih, u gotovo zatvorenom “uradi sam” maniru (knjižara NuBlu, 2011.) do otvorenijih kao što su multimedijalni performans u klubu Jazz i pozorišnih predstava poput “Niko: sfinga od leda” (KC Fabrika, 2014.) u režiji Milice Grujičić i čitavom plejadom glumica (Jelena Galović, Maja Šuša, Jelena Graovac između ostalih) na čijim je nastupima publika imala priliku da doživi efekat Lutkart kreacija. Predstavnice različitih estradnih “tipova” (The Frajle i Ana Štajdohar) su promoteri ovog brenda. Sama distribucija je suštinski fleksibilna; putem dogovorenih, ponekad i spontanih poseta showroom-u, uživo ili telefonskih konsultacija, preko standardizovane onlajn prodaje kojom je pokriven ceo region i delovi američkog kontinenta. Kolege dizajnere, kao i potencijalnu konkurenciju, prilično afirmativno doživljava i prihvata. Njenim rečima, “zdravo rivalstvo izvlači iz nas ono najbolje. Ne poznajem mnogo njih lično ali konkurencija se voli i poštuje”.